BAKICA

Glavna junakinja Magda raste sa bratom, ocem alkoholičarem, submisivnom majkom i dominantnom bakicom u starom trosobnom stanu u malom gradu na istoku Slovačke. Radnju uokviruje sahrana majke i to je okidač za neprekinutu struju uspomena. Ove uspomene predstavljaju jednu namerno haotičnu i nesavršenu hronologiju u kojoj neiskusan čitalac lako može da se izgubi. Priča teče u naizgled nezavršenim složenicama čiji je zadatak da čitaoca sve vreme drže u stanju blage napetosti i ne ostavljaju momenat za predah. Magda prolazi kroz detinjstvo, odrastanje, starenje, hrabro nosi svoje ožiljke, razbijena kolena, mokre papuče, kroz devedesete godine, komšiluke, kafane, obdaništa i škole, uz Mariju Kalas i – jednu Bakicu. Obična slovačka porodica.

Priča izrečena u jednom dahu, skoro ispljunuta. Bez konkretnih početaka i bez jednoznačnih srećnih završetaka. Bez završetaka. Ivana Gibova je napisala knjigu o prećutanom i tradicionalno prihvaćenom porodičnom nasilju, neizgovorenoj hijerarhiji, o zavisnostima. O potrebi da se sazre prebrzo i pobegne, ali istovremeno o nemogućnosti da se postane zapravo i stvarno odraslim. O jednoj porodici kakvu svako od nas poznaje. O porodici kakvoj su kod nas sva prava zagarantovana. Tradicionalnoj i nikakvoj drugačijoj.