DON HUAN

Rođen kao Andalužanin, a Galisijac po opredeljenju, Torenteov Don Huan oseća se pre svega kao Tenorio – veoma je veran porodici i tradiciji. Doteran i s crnim naočarima, danas se ističe u Parizu kao nekad ranije u Sevilji. Uvek je u društvu Leporela, đavolka koji se skriva pod maskom naklonosti ka teologiji i redovnicima. Uvek je tu i neka žena koja bi ga progonila, tako da ga svuda prati Sonja, lepa crvenokosa Šveđanka. Sa četiri veka za sobom, nije naročito raspoložen za tumaranje, ali ne može da se prikloni večnom odmoru, pošto su mu zabranjeni i nebeski mir i paklene muke. Uprkos svemu, ne nedostaje mu poletnosti da se uvuče u pripovedačevo telo i izdiktira mu, u lepoj i odmerenoj prozi, priču o svom životu, punu pustolovina i ljubavisanja. Osuđen da živi sve dok ima ljudi koji veruju u njegovo postojanje, obitava na nestalnom rubu između čarolije i sna.

Ovo je zaplet kojim nam Torente Baljester predstavlja jednog Don Huana zavodljivijeg i maštovitijeg nego ikada i ostavlja čitaoca, na samom kraju, kao zadovoljnu žrtvu, koju je izigrao sam Zavodnik.