KA DNU

Površina reke izgleda mirno, voda se sporo talasa, čista je i možda se može videti i dno. Hanka se fokusira i sa visine posmatra rečno korito, po krajevima oivičeno opalim lišćem. Unutar vode se nešto pomeri, na dnu najverovatnije stvarno pliva neka riba, crna i duga. Na putu iz grada prilazi auto. Hanka bi trebalo da se pomeri s mosta, ali ne može da skloni pogled, naslanja se preko kamene ograde i gleda u vodu. Moguće je da dole u mulju nešto svetli? Nešto se tamo pomera. Ali ne na dnu, bilo je to negde… još niže. Da li je moguće da je dno zapravo krov nekog daljeg sveta?

– Ka dnu, Ana Bolava