POD RASCVALIM TREŠNJEVIM STABLIMA

Sadržaj:

• Zavičaj književnosti ;
• Pod rascevtalim trešnjama ;
• O greškama i padovima.

U eseju „Zavičaj književnosti” (1941) mogu se sagledati temelji na kojima će kasnije Sakagući izgraditi svoje remek-delo, pripovetku „Pod rascvalim trešnjevim stablima” (1947). U njoj je prekinut kontinuitet doživljavanja trešnjevog cveta koji je bio postavljen u samo središte japanske estetike – japanskog poimanja lepog. Iako je lepota ostala, njoj je promenjen sadržaj, pa trešnjev cvet postaje nešto što uliva strah, nešto što je ostavilo za sobom granice morala. Time je trešnjev cvet, po Sakagućiju, vraćen u svoj književni zavičaj.