SA ŽENSKOM JEDINICOM U SRBIJI, SOLUNU I SEVASTOPOLJU

Dr Izabel Emzli Haton stigla je u Đevđeliju u jesen 1915. kao član jedinice Bolnica Škotskih žena. Radila je u Ostrovskoj bolnici koja je bila neposredno pridodata srpskoj vojsci, a šef bolnice postala je krajem rata 1918. godine.Posle tri godine bolnica je pratila prodor srpskih armija i oktobra 1918. organizovala je bolnicu u Vranju, kroz koju su prošle hiljade srpskih, britanskih, francuskih, bugarskih ranjenika, bolesnika, vojnika i civila. Dr Emzli je, osim kao lekar, delovala i kao organizator raznih aktivnosti svog osoblja. Bila je bez civilizacijskih predrasuda – išla je na slave meštana Vranja, svadbe i krštenja i mnogo puta je i sama bila na kuma na krštenju. Dr Emzli se s tugom rastala od Vranja, ali je pre toga stvorila uslove za rad bolnice u Vranju, ostavivši joj svu opremu i materijal potreban za njen rad. Veoma je zavolela svoje Srbe, kao vojnike, kao pacijente i kao narod. Nije nikada zaboravila svoje Srbe, kojima je poklonila najlepše godine svoje mladosti, kao što nije nikada do smrti zaboravila reči pesme „Tamo daleko“, a Vranjanci nikada nisu zaboravili svoju mladu doktorku, kojoj su poduigli spomenik, a srednja medicinska škola u tom gradu nosi ime dr Izabel Emzli Haton. Ovo je njena priča – potresno svedočanstvo o Velikom ratu i Srbima u njemu.