SAMARKAND – DRAGULJI LAGUNE

Dešavalo se da šetam okolinom Samarkanda, a tamo sam video ruševine s napisima koje niko ne ume da odgonetne, pa sam se upitao: šta je ostalo od grada koji se nekad uzdizao ovde? Ne govorim o ljudima, oni su najkratkovečnija stvorenja, ali šta je ostalo od njihove civilizacije? Koje je kraljevstvo opstalo, koja nauka, koji zakon, koja istina? Ništa. Uzalud sam tražio i rio po tim ruševinama, uspeo sam da vidim samo jedno lice urezano na krhotini nekog komada grnčarije, i fragment slike na jednome zidu. Eto šta će biti moje jadne pesme za hiljadu godina, krhotine, fragmenti, razvaline jednog zauvek pokopanog sveta. Od jednoga grada ostaje ravnodušni pogled što će ga na nj spustiti neki polupijani pesnik.

Samarkand, to je Persija Omara Hajama, pesnika vina, slobodnog mislioca, genijalnog astronoma, ali i Persija Hasana Sabaha, osnivača reda asasina, najstrašnije sekte u Istoriji.
Samarkand, to je Orijent XIX i početka XX veka, putovanje u svet u kom su snovi o slobodi oduvek uspevali da odole utvarama.
Samarkand, to je pustolovina jednog rukopisa nastalog u XI veku, izgubljenog prilikom mongolskih upada i ponovo pronađenog šest vekova kasnije.
Vodeći nas putem svile kroz najzanosnije gradove Azije, Amin Maluf nas još jednom oduševljava svojim izvanrednim pripovedačkim darom.