ZENOVA SAVEST

„Zvevovog čoveka muči osećanje usamljenosti u društvu u koje je uronjen. U njegovim ranijim romanima mogu se uočiti i izvesni polemički stavovi protiv društvenog stanja, aktivni u Jednom životu, a tek konstatovani u Senilnosti. Osuda postojećih društvenih odnosa, koji izvitoperavaju istinu i ugrožavaju ljudsku slobodu, u Zvevovom delu prisutna je u opisima opsesije rada kroz koje ne može doći do izražaja čovekova ličnost; u opisima mehaničkog, robotskog rada bankovnog činovnika, robotskog rada koji je uzročnik čovekove nesreće. U Zenovoj savesti mòra koju čovek oseća usled nepravičnih društvenih odnosa pretvara se u mirno posmatranje životnih nedaća, shvaćenih kao neizbežnost, u posmatranje koje je samo uopšteno humanitarno ili gorko ironično“.

(Eros Sekvi)